О књизи: година / Дуги низ година су се водиле расправе: да ли је сибирски старешина Фјодор Кузмич цар Александар И... Александар „Струфјан“ је уроњен у тешке мисли о политици, будућој земљи, недостојним наследницима и побуњеницима који су стекли снагу, осећа сопствену кривицу, не зна шта да ради и сања о одласку, за који не може да се одлучи (Легенда о Фјодору Кузмичу седамдесетих није била уживају само лењи – елегантно га је исмевао Самојлов). Ту долази избављење – не за било шта, већ само тако. Давид Самоилов је у овој песми дао своју верзију догађаја: краља су киднаповали ванземаљци. Да, да, ванземаљци су стигли и случајно одвукли у небо крунисаног меланхоличара – само уморног човека. Наравно, у „Кузмичевој расправи” Самојлов је пародирао Солжењициново „Писмо вођама” (аутор „Циганова”, који су такође настајали у исто време, само се исмевао наводно патријархално-утопијским пројектом). Наравно, Самојлов са симпатијама приказује „побуњене спасиоце“ (само он зна како ће се завршити њихов неред). Али песма ипак није о њима - не о онима који су некако остали на постаји (занимљиво је да је стражар који је видео слетање чудног објекта погинуо на лицу места), већ о онима који су се истог тренутка ослободили свега. Отишао на неодређено. И нека јак ветар дува у Таганрогу, нека историја јури напред, нека нерешива питања остану неразјашњена: И неидентификовани објекат полете међу комете.